https://enciklopedija.cc/index.php?action=history&feed=atom&title=Gramatika_baskijskog_jezika
Gramatika baskijskog jezika - Povijest promjena
2026-09-02T09:50:55Z
Povijest promjena ove stranice na wikiju
MediaWiki 1.42.3
https://enciklopedija.cc/index.php?title=Gramatika_baskijskog_jezika&diff=62827&oldid=prev
WikiSysop: Bot: Automatski unos stranica
2021-08-27T00:36:08Z
<p>Bot: Automatski unos stranica</p>
<p><b>Nova stranica</b></p><div><!--'''Gramatika baskijskog jezika'''-->{{prijevod-eng}}<br />
<br />
Ovaj članak prikazuje osnovne značajke [[baskijski jezik|baskijskog jezika]], jezika koji se u sjevernoj Španjolskoj i jugoistočnoj Francuskoj. Postoji također zaseban članak o glagolima u baskijskom jeziku.<br />
<br />
== Članovi ,zamjenice i oznake količine ==<br />
Za razliku od hrvatskog [[baskijski jezik]] ne razlikuje rodove (muški, ženski srednji ...). <br />
No [[baskijski jezik]] ima članove :određeni i neodređeni.<br />
<br />
Primjeri članova:<br />
etxe'''a''' (kuća) , bidai'''a'''(put,putovanje), eltxo'''a''' (komarac) , senar'''ra'''(suprug), hur'''ra'''(lješnjak)<br />
<br />
bidai'''a'''=putovanje+ ''ODR'' ili neodređeni oblik '''bat''' bidai<br /><br />
eltxo'''a'''=komarac+ ''ODR'' ili neodređeni oblik '''bat''' eltxo<br /><br />
senar'''ra'''=suprug ''ODR'' ili neodređeni oblik '''bat''' senar<br /><br />
hur'''ra'''=lješnjak+ ''ODR'' ili neodređeni oblik '''bat''' hur<br /><br />
etxe'''a'''=kuća+ ''ODR'' ili neodređeni oblik '''bat''' etxe<br /><br />
''ODR''=određeni član<br /><br />
''NOD.''=neodređeni član<br />
<br />
{| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="wikitable" style="margin: 1em auto 1em auto"<br />
|+ Uobičajeni članovi i oznake količine<br />
|-<br />
! colspan=3 align="center"|Neke pokazne zamjenice<br />
! colspan=2 align="center"|Neke oznake količine<br />
|-<br />
|width=25%| <br />
* '''''-a, -a(r)-''''' jedninski član<br />
* '''''-ak, -e-''''' množinski član<br />
* '''''-ok, -o-''''' množinski približujući član<br />
* '''''-(r)ik''''' negativni-polarni član<br />
|width=25%| <br />
* '''''hau, hon-''''' 'ovo'<br />
* '''''hauek, haue-''''' 'ovi'<br />
* '''''hori, horr-''''' 'to'<br />
* '''''horiek, horie-''''' 'ti'<br />
* '''''hura, har-''''' 'ono '<br />
*'''''haiek, haie-''''' 'ona'<br />
|<br />
* '''''zein''''' 'koji,koja,koje'<br />
* '''''zer, ze''''' 'što'<br />
* '''''beste''''' 'drugo,druga'<br />
|<br />
* '''''batzuk, batzue-''''' 'neki,neke'<br />
* '''''zenbait''''' 'nešto'<br />
* '''''asko''''' 'mnogo,puno'<br />
* '''''anitz''''' 'mnogo'<br />
* '''''gutxi''''' 'nekoliko'<br />
* '''''guzti''''' 'sve,svi'<br />
* '''''zenbat''''' 'koliko'<br />
* '''''hainbeste''''' 'toliko'<br />
|<br />
* '''''bat''''' 'one, a(n)'<br />
* '''''bi''''' 'dva'<br />
* '''''hiru''''' 'tri'<br />
* '''''lau''''' 'četiri'<br />
* '''''bost''''' 'pet'<br />
itd.<br />
|-<br />
|<br />
<small>"Članovi" poprimaju oblik [[sufiks]]a.Pogledaj sljedeći opis njihove uporabe. Oblici '''-a, -ak, -ok''' odgovaraju [[padež]]u [[apsolutiv]] ; u drugim slučajevima, '''-a(r)-, -e-, -o-''' se koriste kao padežni sufiksi. Negativni polarni član, često zvan [[partitiv]]ni sufiks'', se ne kombinira sa padežnim nastavcima. </small><br />
|<br />
<small>nastavci pokaznih zamjenica, poput članova i za razliku od imeničkih elemenata , pokazuje nepravilnu tvorbu između jednine i množine te , u jednini , između apsolutiva ('''hau, hori, hura''') i drugih padeža ('''hon-, horr-, har-'''). Isti oblici funkcioniraju kao pokazne zamjenice. </small><br />
|}<br />
<br />
{|<br />
| width=45% |<br />
[[Članovi]] ''-a, -ak, -ok, -(r)ik'', [[pokazne zamjenice]] ''hau, hori, hura'' i neki kvantifikatori određuju količinu i nalaze se nakon imenice.<br />
| width=50% style="background:#efefef;" |<br />
* ''etxe'''a''''' 'kuća' [kuća-ODR]<br />
* ''etxe'''ak''''' 'kuće' [kuća-ODR]<br />
* ''etxe '''hau''''' 'ova kuća' [kuća ova]<br />
* ''etxe '''horiek''''' 'ove kuće' [kuće te]<br />
* ''etxe '''bat''''' '(jedna) house' [kuća jedna]<br />
* ''etxe '''batzuk''''' 'neke kuće' [kuća neke]<br />
|-<br />
| width=50% |<br />
Druge oznake, uključujući ''beste'' 'other', [[upitne zamjenice]] i [[Brojevi (vrsta riječi)|brojevi]] iznad jedan i dva a (ovisno o [[dijalekt]]u) prethode imenici.<br />
| width=50% style="background:#efefef;" |<br />
* '''''zein''' etxe?'' 'koja kuća/koje kuće?' [koja kuća]<br />
* '''''zenbat''' etxe?'' 'koliko kuća?' [koliko kuća ]<br />
* '''''zenbait''' etxe'' 'neke kuće' [neka kuća]<br />
* '''''hiru''' etxe'' 'tri kuće' [tri kuća]<br />
* '''''bi''' etxe''/''etxe '''bi''''' 'dvije kuće' (dijalektalne varijante)<br />
|-<br />
|<br />
Uobičajena imenička fraza sa uobičajenom imenicom kao vodeća mora sadržavati ili jednu pokaznu zamjenicu ili jedan kvantifikator , a ne oboje kao u primjerim ispod.<br />
| style="background:#efefef;" |<br />
* '''''hiru''' etxe'''ok''''' 'these/those (nearby) three houses' [three house-ART]<br />
* '''''hiru''' etxe '''haiek''''' 'those (distant) three houses' [three house those]<br />
* '''''zein hiru''' etxe?'' 'which three houses?' [which three house]<br />
|-<br />
|<br />
Oznake ''beste'' 'druga,ostala ...' i ''guzti'' 'sve/svi/sva...' ne određuju poziciju oznake količinete stoga ''zahtijevaju'' član, količinsku i/ili drugu znaku.<br />
| style="background:#efefef;" |<br />
* '''''beste''' etxe'''<u>a</u>''''' 'druga kuća' [druga kuća-ODR]<br />
* '''''beste''' etxe '''<u>bat</u>''''' 'druga ("jedna druga") kuća' [ druga kuća jedna ]<br />
* ''etxe '''guzti<u>ak</u>''''' 'sve kuće' [kuća sve -ODR]<br />
|-<br />
|<br />
| style="background:#efefef;" |<br />
* ''etxe'''a''''' 'kuća'<br />
* ''etxe'''ak''''' 'kuće'<br />
* ''Nola esaten da euskaraz "kuća"? — "Etxe'''a'''".'' 'Kako kažete "kuća" na baskijskom ? — "Etxe(a)".'<br />
|-<br />
|<br />
Član ''-(r)ik'', tradicionalno zvan [[padež partitiv|partitiv]] sufiks (cf. francuski ''de''), zamjenjuje ''-a, -ak'' u [[Negative polarity item|negativnom-polarnom]] okruženju , pogotovo sa neodređenim imeničkim oblikom u negativnoj rečenici. Nikad se ne smatra kao gramatička množina.<br />
| style="background:#efefef;" |<br />
* ''etxe'''rik''''' 'bilo koja kuća/bilo koje kuće '<br />
* ''Ba al daukazu etxe'''rik'''?'' 'Imaš li kuću?'<br />
* ''Hemen ez dago etxe'''rik'''.'' 'Ovdje nema kuća. ili Ovdje nema nikakvih kuća .'<br />
* '''Not:''' *''Hemen ez daude etxerik.'' 'Ovdje nema kuća.'<br />
|-<br />
|<br />
Imenica ili imenička fraza kao glavna ne treba a obično i ne sadrži članove niti oznake količine.<br />
| style="background:#efefef;" |<br />
* ''Andoni'' 'Anthony'<br />
* ''Tokio'' 'Tokyo'<br />
* ''Wikipedia'' 'Wikipedia'<br />
* ''ni'' 'I, me'<br />
* ''nor?'' 'who?'<br />
|-<br />
|<br />
izostanak člana ili kvantifikatora van uobičajene imenica-glava imenične fraze je moguća jedino u slučaju točno određeng okruženja, npr.. u određenim vrstama [[predikat]]a ili u nekim priložnim oznakama .<br />
| style="background:#efefef;" |<br />
* '''''Lehendakari''' izendatuko dute.'' 'Oni će ga imenovati (za,kao) predsjednika.' [ Oni će ga imenovati "predsjednik ''.]<br />
* ''Bilbora joan zen '''irakasle'''.'' 'Otišao je u Bilbao (raditi) kao učitell.' [ Otišao je u Bilbao ''učitelj''.]<br />
* ''eskuz'' ' (sa) rukom' [ruka (''esku'') + s,sa (''-z'')]<br />
* ''sutan'' 'u vatri' [vatra (''su'') + u (''-tan'')]<br />
|}<br />
<br />
== Genitiv i pridjevne konstrukcije ==<br />
<br />
{|<br />
| Slično kao u hrvatskom jeziku , u baskijskom se pripadnost označava dodavanjem nastavaka:<br />
| width="50%" style="background:#efefef;" |<br />
* '''''Koldoren''' etxea'' 'Koldina kuća (Kuća čiji je vlasnik Koldo) <br />
* '''''nire''' etxea'' 'moja kuća' <br />
* '''''basoko''' etxea'' 'kuća u šumi,šumska kuća' <br />
|-<br />
| <br />
Posvojne imenička fraza zadržava isti član i broj opisan poviše za imeničke izraze općenito.<br />
| style="background:#efefef;" |<br />
* ''Koldoren etxe'''ak''''' 'Koldina kuća' [Koldina kuća-ART]<br />
* ''Koldoren etxe '''hori''''' 'ta Koldina kuća' [Koldo's house that]<br />
* ''Koldoren etxe '''bat''''' 'jedna Koldina kuća' [Koldo's house one]<br />
* ''Koldoren '''zein''' etxe?'' 'koja Koldina kuća?' [Koldo's which house]<br />
|-<br />
| <br />
Glavna imenica može biti ispuštena. U ovom slučaju člana ili druga odrednicase zadržava, sada priljučena genitivnom elementu. <br />
| style="background:#efefef;" |<br />
* ''Koldoren'''a''''' 'Koldo's (npr. kuća)' [Koldo-ina-ČLAN]<br />
* ''Koldoren'''ak''''' 'Koldine (npr. kuće)' [Koldo-ina-ČLAN]<br />
* ''Etxe hau '''Koldorena''' da.'' 'Ove kuće su Koldine.' [kuća ova Koldo-ina-ČLAN je]<br />
* '''''Nireak''' gorriak dira.'' 'Moje su crvene.' [moje-ČLAN crvene-ČLAN su]<br />
|-<br />
|<br />
Imenične fraze su pretvorene u posvojne pridjeve dodavanjem jednog od dvaju nastavaka , ''-(r)en'' or ''-ko'' (vidi ispod padežne nastavke u konjugaciji ).<br />
| style="background:#efefef;" |<br />
* ''Koldo'' → ''Koldo'''ren'''''<br />
* ''Paris'' → ''Paris'''ko'''''<br />
* ''etxe-a'' 'house' → ''etxea'''ren''''', ''etxe'''ko''''' (nije promjenljiv)<br />
|-<br />
|<br />
Posvojni oblik osobne zamjenice je nepravilan.<br />
| style="background:#efefef;" |<br />
* ''ni'' 'ja' → ''ni'''re''''' 'moj,moja,moje'<br />
|-<br />
| <br />
''-Ko'' (ili ''-go'') može se koristit kao nastavak u širokom rasponu imenica i izraza , mnoge koje mogu biti priložne oznake ,kako bi tvorile pridjevske izraze koji se ponašaju [[sintaksa|sintaktički]] poput genitiva. <br />
| style="background:#efefef;" |<br />
* '''''atzoko''' lana'' 'jučerašnji posao' [jučer-''ko'' posao-ART]<br />
* '''''hemengo''' etxeak'' 'ovdašnje kuće' [ovdje-''ko'' kuća-ART]<br />
* '''''oinezko''' bidaia bat'' 'put pješice(na nogama)' [stopalo -''ko'' put jedan]<br />
* '''''Tokiorako''' bidaia bat'' 'put u Tokio' [Tokyo-to-''ko'' put jedan]<br />
* '''''bi urteko''' haur hori'' 'to dvogodišnje dijete' [dvije godine-''ko'' dijete to]<br />
|}<br />
<br />
== Pridjevi ==<br />
<br />
{|<br />
| Imenički [[pridjevi]], nasuprot pridjevnim izrazima nalaze se nakon imenice ali oni imaju članove ili oznake količine, determiner or quantifier.<br />
| width=50% style="background:#efefef;" |<br />
* ''etxe '''gorri''' bat'' 'jedna crvena kuća' [kuća crvena jedna]<br />
* ''etxe '''txiki'''a'' 'male kuće' [kuća mala-ODR]<br />
* ''etxe '''zuri'''ak'' 'bijele kuće' [kuća bijela-ODR]<br />
* ''nire etxe '''txiki'''a'' 'moja mala kuća' [moja kuća mala-ODR]<br />
|-<br />
|<br />
Kad se pridjevi koriste koa predikati obično dobivaju određeni član,take the article (jednina ''-a'', množina ''-ak'').<br />
| style="background:#efefef;" |<br />
* ''Etxe hau '''txikia''' da.'' 'Ova kuća je mala.' [kuća ova mala-ODR je]<br />
* ''Etxe hauek '''txikiak''' dira.'' 'Ove kuća su male.' [kuća ove mala-ODR su]<br />
* ''Ogi hau '''atzokoa''' da.'' 'Ovi kruhovi su jučerašnji.' [kruh ovaj jučer-''ko''-ODR je]<br />
* ''Etxe hau '''nirea''' da.'' 'Ova kuća je moja.' [kuća ova moja-ODR je]<br />
|}<br />
<br />
== Broj ==<br />
{|<br />
| rowspan=7|<br />
Baskijski ima dva broja:: jedninu (singular)-neoznačenu te množinu. oznak množine se pojavljuje u dva dijela baskijske gramatike:u nekim imenicama, priložnim oznakam količine,pokaznim zamjenicama ,kvantifikatorima.Imenice i pridjevi su strogo nepromjenljivi za broj : na primjer, ''etxe'' znači jednako 'kuća' ili 'kuće'.Budući da, pak imenica poput ''etxe'' se rijetko pojavljuje sama te je uobičajeno unutar imeničke fraze sadržavajući ili član ili pokaznu zamjenicu ili kvantifikator, njen broj se označavaj ovim elementom :<br />
| style="background:#efefef;" |<br />
''etxe'''a''''' 'kuća' <br />
| style="background:#efefef;" |<br />
(jednina zbog ''-a'')<br />
|-<br />
| style="background:#efefef;" |<br />
''etxe'''ak''''' 'kuće' <br />
| style="background:#efefef;" |<br />
(množina zbog ''-ak'')<br />
|-<br />
| style="background:#efefef;" |<br />
''etxe '''hau''''' 'ova kuća' <br />
| style="background:#efefef;" |<br />
(jednina zbog ''hau'')<br />
|-<br />
| style="background:#efefef;" |<br />
''etxe '''hauek''''' 'ove kuće' <br />
| style="background:#efefef;" |<br />
(množina zbog ''hauek'')<br />
|-<br />
| style="background:#efefef;" |<br />
''etxe '''bat''''' '(jedna) kuća' <br />
| style="background:#efefef;" |<br />
(jednina zbog ''bat'')<br />
|-<br />
| style="background:#efefef;" |<br />
''etxe '''batzuk''''' 'neke kuće' <br />
| style="background:#efefef;" |<br />
(množina zbog ''batzuk'')<br />
|-<br />
| style="background:#efefef;" |<br />
'''''hiru''' etxe'' 'tri kuće' <br />
| style="background:#efefef;" |<br />
(množina zbog ''hiru'')<br />
|-<br />
|<br />
Većina oznaka,uključujući članove, imaju različite oblike u jednini i množini ( drugi nastavak u ''k'' i [[absolutivu]], naveden ovdje). Većina oznaka(izuzev ''bat'' vs. ''batzuk'') ne pokazuju takvu varijaciju , ali mnogi (uključujući brojeve iznad jedan "bat" , naravno)imaju samo jedno značenje.<br />
| width=25% style="background:#efefef;" |<br />
'''Jednina:'''<br />
* ''-a'' (član)<br />
* ''hau, hori, hura'' (pokazne zamjenice)<br />
* ''bat'' (kvantifikator)<br />
| width=25% style="background:#efefef;" |<br />
'''Množina:'''<br />
* ''-ak, -ok'' (članovi)<br />
* ''hauek, horiek, haiek'' (pokazne zamjenice)<br />
* ''batzuk'' (quantifier)<br />
* ''bi, hiru, lau...'' (brojevi)<br />
|-<br />
| <br />
Katkad se gramatički broj imeničke fraze može otkriti jedino iz generalnog okruženja ili iz oznake glagola f,<br />
| colspan=2 style="background:#efefef;" |<br />
* ''zein etxe?'' 'Koja kuća?' ili 'koje kuće?'<br />
|-<br />
| <br />
ili iz leksičkog /semantičkog tipa imenice:<br />
| colspan=2 style="background:#efefef;" |<br />
* ''zenbat esne?'' 'Koliko mlijeka?' (''esne'' je nebrojiva imenica)<br />
* ''zenbat etxe?'' 'Koliko kuća?' (''etxe'' je brojiva imenica)<br />
|}<br />
<br />
== Zamjenice i pridjevi ==<br />
<br />
===Osobne zamjenice===<br />
<br />
{| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="wikitable" style="margin: 1em auto 1em auto"<br />
|+ Osobne zamjenice<br />
|-<br />
! align="center"|Jednina<br />
! align="center"|Množina<br />
|-<br />
| <br />
'''''ni''''' 'ja'<br />
<br />
'''''hi''''' 'ti (neformalno)'<br />
<br />
'''''zu''''' 'Vi(uljudni oblik)'<br />
<br />
'''''hau, hori, hura, bera''''' 'on, ona, ono'<br />
|<br />
'''''gu''''' 'mi'<br />
<br />
'''''zuek''''' 'vi'<br />
<br />
'''''hauek, horiek, haiek, bera(ie)k, eurak...''''' 'oni,one,ona'<br />
|}<br />
<br />
=== Pokazne zamjenice ===<br />
<br />
{| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="wikitable" style="margin: 1em auto 1em auto"<br />
|+ Pokazne zamjenice<br />
|-<br />
!<br />
! align="center"|Jednina<br />
! align="center"|Množina<br />
|-<br />
! Obične<br />
| <br />
'''''hau''''' 'ovaj, ova,ovo'<br />
<br />
'''''hori''''' 'taj, ta,to '<br />
<br />
'''''hura''''' 'onaj,ona,ono '<br />
|<br />
'''''hauek''''' 'ovi,ove,ova'<br />
<br />
'''''horiek''''' 'ti,te,ta '<br />
<br />
'''''haiek''''' 'oni,one,ona '<br />
|-<br />
! Intenzivne<br />
| <br />
'''''berau''''' 'ovaj, ova,ovo'<br />
<br />
'''''berori''''' 'taj, ta,to'<br />
<br />
'''''bera''''' 'that '<br />
|<br />
'''''berauek''''' 'ovi,ove,ova'<br />
<br />
'''''beroriek''''' 'ti,te,ta '<br />
<br />
'''''beraiek''''' ' oni,one,ona'<br />
|}<br />
<br />
===Druge zamjenice i uz njih vezani prilozi===<br />
<br />
{| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="wikitable" style="margin: 1em auto 1em auto"<br />
|+Druge zamjenice i uz njih vezani prilozi<br />
|-<br />
!<br />
! align="center"|Zamjenice<br />
! align="center"|priložne oznake mjesta<br />
! align="center"|priložne oznake načina<br />
! align="center"|priložne oznake vremena<br />
|-<br />
! align="center"|Pokazna<br />
| <br />
''(vidi poviše)''<br />
|<br />
*'''''hemen''''' 'ovdje'<br />
*'''''hor''''' 'tamo'<br />
*'''''han''''' 'ondje '<br />
|<br />
*'''''honela''''' 'ovako'<br />
*'''''horrela''''' 'tako'<br />
*'''''hala''''' 'onako'<br />
|<br />
*'''''orain''''' 'sad'<br />
*'''''orduan''''' 'tada'<br />
|-<br />
! align="center"|Upitna<br />
| <br />
*'''''nor?''''' 'tko?'<br />
*'''''zer?''''' 'što?'<br />
*'''''zein?''''' 'koji?koja?koje?'<br />
|<br />
*'''''non?''''' 'gdje?'<br />
|<br />
*'''''nola?''''' 'kako?'<br />
|<br />
*'''''noiz?''''' 'kada?'<br />
|-<br />
! align="center"|Neodređena<br />
| <br />
*'''''norbait''''' 'netko'<br />
*'''''zerbait''''' 'nešto'<br />
|<br />
*'''''nonbait''''' 'negdje'<br />
|<br />
*'''''nolabait''''' 'nekako'<br />
|<br />
*'''''noizbait''''' 'katkad'<br />
|-<br />
! align="center"|[[Negativna upitna]]<br />
| <br />
*'''''inor''''' 'itko , bilo tko'<br />
*'''''ezer''''' 'išta , bilo što'<br />
|<br />
*'''''inon''''' 'igdje , bilo gdje'<br />
|<br />
*'''''inola''''' 'ikako, bilo kako'<br />
|<br />
*'''''inoiz''''' 'ikad, bilo kad'<br />
|}<br />
<br />
==Padežni morfemi==<br />
{| width=30% border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="wikitable" style="margin: 1em auto 1em auto"<br />
|+ Padežni morfemi JEZGRA<br />
|-<br />
! Apsolutiv<br />
| '''''—'''''<br />
|-<br />
! Ergativ<br />
| '''''-k'''''<br />
|-<br />
! Dativ<br />
| '''''-i'''''<br />
|-<br />
! colspan=2 align="center"|MJESNI<br />
|-<br />
! Inesiv<br />
| '''''-n'''''<br />
|-<br />
! Alativ<br />
| '''''-(r)a'''''<br />
|-<br />
! Ablative<br />
| '''''-tik'''''<br />
|-<br />
! Lokalni genitiv<br />
| '''''-ko'''''<br />
|-<br />
! colspan=2 align="center"|OSTALI<br />
|-<br />
! Posvojni genitiv<br />
| '''''-en'''''<br />
|-<br />
! Instrumental<br />
| '''''-z'''''<br />
|-<br />
! Komitativ<br />
| '''''-ekin'''''<br />
|-<br />
! Benefaktiv<br />
| '''''-en-tzat'''''<br />
|-<br />
! Uzrok itd.<br />
| '''''-en-gatik'''''<br />
|}<br />
<br />
== Deklinacija osobnih i pokaznih zamjenica te bat, batzuk ==<br />
<br />
{| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="wikitable" style="margin: 1em auto 1em auto"<br />
|+ Posvojne zamjenice<br />
|-<br />
! align="center"|Jednina<br />
! align="center"|Množina<br />
|-<br />
| <br />
'''''nire''''' 'moj, moja, moje'<br />
<br />
'''''hire''''' 'ti'<br />
<br />
'''''zure''''' 'ti ili Vi'<br />
<br />
'''''haren, beraren''''' 'njegov, njezin'<br />
<br />
'''''bere''''' 'njegov, njezin (povratni)'<br />
|<br />
'''''gure''''' 'naš,naša,naše'<br />
<br />
'''''zuen''''' 'vaš,vaša,vaše'<br />
<br />
'''''haien, beraien''''' 'njihov, njihova, njihova'<br />
<br />
'''''beren''''' 'njihov, njihova, njihova (povratno)'<br />
|}<br />
Kao što vidjesmo, pokazne zamjenice imaju svaka tri osnove : jednu za apsolutiv jednine (''hau, hori, hura''), drugu za druge padeže u jednini (''hon-, horr-, har-''), te jednu za množinu u svim padežima (''haue-, horie-, haie-'').U množini oni odbivaju nastavak ''-k'' u apsolutivu, kao i ''batzuk'' 'neki, neke...').<br />
<br />
{| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="wikitable" style="margin: 1em auto 1em auto"<br />
|+ Pokazne zamjenice''bat'' 'jedan, neodređeni član',''batzuk'' 'neki, neke...'<br />
|-<br />
! align="center"|Jednina apsolutiv<br />
! align="center"|Jednina drugi<br />
! align="center"|Množina apsolutiv<br />
! align="center"|Množina drugi<br />
|-<br />
| <br />
'''''hau''''' 'ovaj,ova,ovo'<br />
<br />
'''''hori''''' 'taj, ta, to'<br />
<br />
'''''hura''''' 'onaj,ona, ono'<br />
<br />
'''''bat''''' 'jedan, neodređeni član'<br />
|<br />
'''''honek, honi, honetan...'''''<br />
<br />
'''''horrek, horri, horretan...'''''<br />
<br />
'''''hark, hari, hartan...'''''<br />
<br />
'''''batek, bati, batean...'''''<br />
| <br />
'''''hauek'''''<br />
<br />
'''''horiek'''''<br />
<br />
'''''haiek'''''<br />
<br />
'''''batzuk''''' 'neki, neke...'<br />
|<br />
'''''hauek, hauei, hauetan...'''''<br />
<br />
'''''horiek, horiei, horietan...'''''<br />
<br />
'''''haiek, haiei, haietan...'''''<br />
<br />
'''''batzuek, batzuei, batzuetan...'''''<br />
|}<br />
<br />
== Složeni padežni oblici ==<br />
{| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="wikitable" style="margin: 1em auto 1em auto"<br />
|+ Neki složeni padežni oblici<br />
! align="center"|Osnovni padežni oblik<br />
! align="center"|Složeni padežni oblici<br />
|-<br />
| '''ALATIV:''' ''-ra'' 'to'<br />
|<br />
* ''-rat'' 'u,na ,ka'<br />
* ''-rantz'' 'k,ka,prema'<br />
* ''-raino'' 'koliko god'<br />
* ''-rako'' 'za'<br />
|-<br />
| '''ABLATIV:''' ''-tik'' 'od,iz'<br />
|<br />
* ''-tikan'' isto značenje<br />
|-<br />
| '''KOMITATIV:''' ''-ekin'' 's,sa'<br />
|<br />
* ''-ekila(n)'' isto značenje<br />
* ''-ekiko'' 'vezano za'<br />
|-<br />
| '''BENEFAKTIV:''' ''-entzat'' 'za'<br />
|<br />
* ''-entzako'' isto značenje<br />
|}<br />
<br />
'''Sufiks ''-ko'''''<br />
<br />
Nastavak ''-ko'' (pogledaj gore) se može koristi u nekim padežnim oblicima za tvorbu sintetičke pridjevne funkcije.<br />
{| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="wikitable" style="margin: 1em auto 1em auto"<br />
|+ Primjeri pridjevnog ''-ko'' nakon padežnog sufiksa<br />
! align="center"|Padež<br />
! align="center"|Prvenstvena uporaba<br />
! align="center"|Pridjevna uporaba<br />
|-<br />
| '''Alativ'''<br />
|<br />
* ''Errepide honek '''Bilbora''' darama.'' 'Ova cesta vodi u Bilbao.'<br />
|<br />
* '''''Bilborako''' errepidea berria da.'' 'Cesta za Bilbao je nova.' [Bilbo-ra-ko: Bilbao-ka/prema-''ko'']<br />
|-<br />
| '''Instrumental'''<br />
|<br />
* ''Liburu hau '''euskaraz''' dago.'' 'Ova knjiga je na baskijskom .'<br />
|<br />
* ''Badauzkate '''euskarazko''' liburuak.'' 'Oni imaju knige baskijskog jezika (= knjige na baskijskom ).' [euskara-z-ko: baskijski-INSTRUMENTAL-''ko'']<br />
|-<br />
| '''Benefaktiv'''<br />
|<br />
* ''Liburu hori '''haurrentzat''' idatzi nuen.'' 'Napisah knjigu za djecu'<br />
|<br />
* '''''Haurrentzako''' liburuak idazten ditut.'' 'Piešm dječju knigu(=knjigu za djecu).' [haurr-entza(t)-ko: dijete-za.MNOŽINA.ČLAN-''ko'']<br />
|}<br />
<br />
'''Priložne oznake mjesta sa prijedlozima'''<br />
{| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="wikitable" style="margin: 1em auto 1em auto"<br />
|+ Priložne oznake mjesta<br />
|-<br />
|rowspan=2 colspan=2|<br />
! colspan=3 align="center"|Demonstrative<br />
! rowspan=2 align="center"|Interrogative<br>'where?'<br />
|-<br />
! align="center"|'here'<br />
! align="center"|'there (near)'<br />
! align="center"|'there (distant)'<br />
|-<br />
! Inesiv<br />
| 'ovdje,tamo, ondje, gdje?'<br />
| '''''hemen'''''<br />
| '''''hor'''''<br />
| '''''han'''''<br />
| '''''non'''''<br />
|-<br />
! Alativ<br />
| 'ovamo, tamo,onamo, kamo?'<br />
| '''''hona'''''<br />
| '''''horra'''''<br />
| '''''hara'''''<br />
| '''''nora'''''<br />
|-<br />
! Ablativ<br />
| 'odavde, odande,odakle?','<br />
| '''''hemendik'''''<br />
| '''''hortik'''''<br />
| '''''handik'''''<br />
| '''''nondik'''''<br />
|-<br />
! Genitiv<br />
| 'odovud, otud, odonud, otkud?'<br />
| '''''hemengo'''''<br />
| '''''horko'''''<br />
| '''''hango'''''<br />
| '''''nongo'''''<br />
|}<br />
<br />
== Komparacija pridjeva ==<br />
<br />
{| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="wikitable" style="margin: 1em auto 1em auto"<br />
|+ Komparacija pridjeva<br />
|-<br />
| <br />
* KOMPARATIV: '''''-ago''''' '' -iji,ija,-ije'' 'više'<br />
* SUPERLATIV: '''''-en(a)''''' 'naj-'<br />
* EKSESIV: '''''-egi''''' 'pre-, previše...'<br />
|}<br />
<br />
{| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="wikitable" style="margin: 1em auto 1em auto"<br />
|+ Poredbene konstrukcije<br />
! rowspan=2 align="center"|<br />
! colspan=2 align="center"|Kvalitativne<br />
! colspan=2 align="center"|Kvantitativne<br />
|-<br />
! align="center"|Konstrukcija<br />
! align="center"|Značenje<br />
! align="center"|Konstrukcija<br />
! align="center"|Značenje<br />
|-<br />
! align="center"|Komparativ<br />
| STANDARD ''baino'' KOMPARATIV<br />
| ADJ/ADV-er nego STANDARD<br />
| STANDARD ''baino'' IMENICA ''gehiago''<br />
| više IMENICA(s) nego STANDARD<br />
|-<br />
! align="center"|Superlative<br />
| DOMAIN''-(e)ko'' IMENICA''-(r)ik'' SUPERLATIVE''-a''<br />
| the ADJ/ADV-est IMENICA in the DOMAIN<br />
| DOMAIN''-(e)ko'' IMENICA''-(r)ik gehienak'' <br />
| Većina IMENICA u domeni<br />
|-<br />
! align="center"|Ekvativ<br />
| STANDARD ''bezain'' ADJ/ADV<br />
| ADJ/ADV kao STANDARD<br />
| STANDARD ''adina'' IMENICA<br />
| toliko IMENICA koliko STANDARD<br />
|}<br />
<br />
{| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="wikitable" style="margin: 1em auto 1em auto"<br />
|+ Primjeri poredbenih konstrukcija<br />
! colspan=2 align="center"|<br />
! align="center"|Primjer<br />
! align="center"|Značenje<br />
|-<br />
! rowspan=2 align="center"|Komparativ<br />
! align="center"|Kvalitativ<br />
| ''Ingelesa euskara '''baino''' erraz'''ago'''a da.''<br />
| 'Engleski je lakši nego baskijski.'<br />
|-<br />
! align="center"|Kvantitativ<br />
| ''Zuk nik '''baino''' diru '''gehiago''' daukazu.''<br />
| 'Ti imaš više novca nego ja.'<br />
|-<br />
! rowspan=2 align="center"|Superlativ<br />
! align="center"|Kvalitativ<br />
| ''Donostia Euskal Herri'''ko''' hiri'''rik''' polit'''ena''' da.''<br />
| 'Donostia je najljepši grad u Baskiji.'<br />
|-<br />
! align="center"|Kvantitativ<br />
| ''Araba'''ko''' lanpostu'''rik gehienak''' Gasteizen daude.''<br />
| 'Većina poslova u Arabi su Gasteizu.'<br />
|-<br />
! rowspan=2 align="center"|Equative<br />
! align="center"|Kvalitativ<br />
| ''Arraina haragia '''bezain''' garestia da.''<br />
| 'Riba je skupa kao meso.'<br />
|-<br />
! align="center"|Kvantitativ<br />
| ''Zuk nik '''adina''' lagun dituzu.''<br />
| 'Imaš prijatelja koliko i ja .'<br />
|}<br />
<br />
== Glagoli ==<br />
<br />
{{glavni|Glagoli u baskijskom jeziku}}<br />
Iako se nekoliko glagolskih kategorija izražavaju morfološki, perifrastična konjugacija je dominantna. Do tri argumenta (subjekt objekt i neizravni objekt ) mogu biti označeni perifrastičnom konjugacijom.<br />
<br />
Primjeri perifrastične konjugacije:<br />
<br />
<table><br />
<tr><td>'''Ikusten dut'''</td><td> Ja vidim (njega/nju/to...)</td></tr><br />
<br />
<tr><td>'''Ikusten duzu'''</td><td> Ja vidim tebe</td></tr><br />
<tr><td>'''Ikusten dituzu'''</td><td> Ja vidim vas (množina)</td></tr><br />
<tr><td>'''Ikusten nauzu'''</td><td> Ti vidiš mene</td></tr></table><br />
<br />
==Sintaksa==<br />
<br />
=== Informacijska struktura ===<br />
<br />
===Negacija ===<br />
<!-- {|<br />
| width=50% |<br />
Negacija se izražava pomoću''ez'' prije konačnog glagolskog oblika. <br />
| width=50% style="background:#efefef;" |<br />
* ''John '''ez dator.''''' (ili: '''''Ez dator''' John.'') 'John ne dolazi.'<br />
|-<br />
|<br />
Ako nema konačnog glagolskog oblika u sastavnom dijelu rečenicei,kao npr. gdje je sam particip takav oblik se rabi kao imperativili nesvršenim pomoćnim rečenicama, ''ez'' može biti ispred nesvršenog glagola. (GI je ovdje Glagolska imenica )<br />
| style="background:#efefef;" |<br />
* '''''Ez etorri'''!'' 'Ne dolazi!'<br />
* ''Esan nion '''ez etortzeko'''.'' 'Rekoh mu da ne dolazi.'<br>[reći.POMOĆNI PARTICIP ne dolaziti.GI-''ko'']<br />
|-<br />
|Postoji jaka tendencija za drugu rečenicu da ''slijedi'' negirani konačni glagol, izuzev ako je tema. Stoga općenito težišno pravilo (vidi iznad) se ne primjenjuje sa negiranim konačnim glagolskim oblicima. Thus the general focus rule (see above) does not apply with negated finite verb forms (in the same way as it doesn't apply with verbs with the affirmative ''ba-'' prefix, see also above).<br />
| style="background:#efefef;" |<br />
* ''Ez dauka '''dirurik'''.'' 'Ona nema (nikakvog) novca.'<br>[ne (ona).ima.(to) money.ARTICLE]<br />
* cf. ''Dirurik ez dauka.'' 'Novac kojeg nema.' (ovdje je 'novac' naglašena tema i okruženje)<br />
|-<br />
|<br />
Sastavno glagolsko vrijeme , kao i glagoli uz njih se negiraju uporabom ''ez'' ispred konačnog pomoćnog ili laganog glagola ;druge komponente glagolske konstrukcije obično idu ''nakon'' negiranog konačnog oblika.<br />
| style="background:#efefef;" |<br />
* ''Ez du '''ikusi'''.'' 'On (to) nije vidio.' [Ne POMOĆNI vidjeti.PARTICIP]<br>(cf. ''Ikusi du.'' 'Vidio je (to) .')<br />
* ''Johnek ez nau '''maite'''.'' 'John me ne voli.'<br>[John.ERGATIV ne POMOĆNI voljeti]<br>(cf. ''Johnek maite nau.'' 'John voli mene.')<br />
|-<br />
|<br />
In this construction the postposed verb component(s) may be separated from the finite auxiliary or light verb. Focused constituents, unless somewhat heavy, will be placed between the two.<br />
| style="background:#efefef;" |<br />
* ''Ez dut '''inor''' ikusi hemen.'' 'Nisam nikog vidio/vidjela ovdje.'<br>[not AUXILIARY anyone see.PARTICIPLE here]<br />
* ''Berak ez du '''John''' maite.'' 'On(a) ne voli Johna.'<br>[he.ERGATIVE not AUXILIARY John love]<br />
* ''Ez dut irakurri '''liburu hori'''.'' 'Nisam pročitao/la tu knjigu.'<br>[not AUXILIARY read.PARTICIPLE book that]<br />
|-<br />
|<br />
An indefinite subject of an intransitive verb, or an indefinite direct object of a transitive verb, usually take the negative polarity article ''-(r)ik'' instead of the normal article ''-a, -ak'' in negative (or other negative-polar) sentences.<br />
| style="background:#efefef;" |<br />
* ''Ez dut '''dirurik''' ikusi hemen.'' 'I haven't seen any money here.'<br>[not AUXILIARY money.-''ik'' see.PARTICIPLE here]<br />
* ''Ez dago '''urik'''.'' 'Nema vode.' [ne je voda-''ik'']<br />
* ''Badago '''urik'''?'' 'Ima li (imalo) vode?' [''ba''-je voda-''ik'']<br />
|-<br />
|<br />
Ne postoje negativne zamjenice (ili pak prilozi i dr.) kao takve. Negativne polarne zamjenice itd. se koriste u negativnom okruženju (i druge negativna-polarna okruženje, također).Sve takve riječi mogu se kombinirati izravno sa ''ez''-ne (ili ''gabe''-'bez', koje također bitno negativno značenje).Neki govornici ne prihvaćaju uporabu negativno-polarnih riječi samih za sebe,bez riječi ''ez'' implicitno.<br />
| style="background:#efefef;" |<br />
* ''Ez dut '''inor''' ikusi hemen.'' 'Nisam nikog vidio/vidjela (I have seen no one) here.'<br>[not AUXILIARY anyone see.PARTICIPLE here]<br />
* ''Ez dut '''ezer''' nahi.'' 'ne želim ništa.'<br>[ne Ja.imati.(to) išta željeti]<br />
* ''Ez dago '''inon'''.'' 'Nije nigdje.' [not (it).je igdje]<br />
* ''Ba al dago '''inor'''?'' 'Ima li ikoga (tu)?' [''ba'' UPITNO je itko]<br />
* ''Inor (ez)!'' 'Nitko!' [itko (ne)]<br />
* '''''Ezer gabe''' etorri da.'' 'Došao/došla je bez ičega' [išta bez doći .PARTICIP POMOĆNI]<br />
|}--><br />
<br />
=== Upitni oblici ===<br />
<!-- interwiki<br />
{|<br />
| width=50% |<br />
Yes-no [[question]]s either take the same form as the corresponding statement, or incorporate a question [[Marker (linguistics)|marker]].<br />
| width=50% style="background:#efefef;" |<br />
* ''John ikusi duzu?'' or ''John ikusi '''al''' duzu?'' 'Have you seen John?'<br>[John see.PARTICIPLE (''al'') AUXILIARY]<br />
* ''Badaki?'' or ''Ba '''al''' daki?'' 'Does he know?' [''ba'' (''al'') he.knows.it]<br />
|}<br />
<br />
There are two question markers: ''al'' for straightforward yes-no questions, and ''ote'' for tentative questions of any kind (yes-no or not). Both ''al'' and ''ote'' are placed immediately in front of the [[finite verb]] form. The question marker ''al'' is not used pan-dialectally. In some dialects the same function is performed by a suffix ''-a'' attached to the finite verb form (thus the equivalents of the above examples are ''John ikusi duzu(i)a?'' and ''Badakia?''). Still other dialects lack either interrogative ''al'' or interrogative ''-a''.<br />
<br />
{|<br />
| width=50% |<br />
See Negation above concerning the use of [[negative polarity item]]s; these may occur in yes-no questions.<br />
| width=50% style="background:#efefef;" |<br />
* ''Badator '''inor'''?'' 'Is anyone coming?' [''ba''-(he).comes anyone]<br />
* '''''Ardorik''' edan duzu?'' 'Have you drunk any wine?'<br>[wine-''ik'' drink.PARTICIPLE AUXILIARY]<br />
|-<br />
| width=50% |<br />
In choice questions, 'or' is either ''ala'' or ''edo'', although the former is often taught as more correct.<br />
| width=50% style="background:#efefef;" |<br />
* ''Zer nahiago duzu, beltza '''ala''' gorria?'' 'What do you prefer, red wine or rosé?' (lit. 'black or red')<br />
|}<br />
<br />
{| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="wikitable" style="margin: 1em auto 1em auto"<br />
|+ Question words (see also Pronouns and adverbs)<br />
| <br />
* '''''nor''''' 'who' <br />
* '''''zer''''' 'what' <br />
* '''''zein''''' 'which' <br />
* '''''zenbat''''' 'how many'<br />
|<br />
* '''''non''''' 'where' <br />
* '''''noiz''''' 'when' <br />
* '''''nola''''' 'how' <br />
* '''''zergatik''''' 'why'<br />
|}<br />
<br />
[[Word order]] in wh-questions (i.e. those with question words) is fully accounted for by the general rules of Basque word order, granted a further rule for Basque (shared by many other languages) which states that [[interrogative word]]s and phrases (e.g. ''nor'' 'who?', ''zein etxe zuritan?'' 'in which white house?', ''zenbat diru'' 'how much money?', etc.) are obligatorily focused.<br />
<br />
{|<br />
| width=50% |<br />
Therefore, wh-expressions must immediately precede the verb, and none of the verb-focusing constructions are possible (since these would result in moving the focus away from the wh-expression).<br />
| width=50% style="background:#efefef;" |<br />
* '''''Zer''' da hau?'' 'Što je ovo?'<br />
* '''''Nora''' zoaz?'' 'Kamo ideš?'<br />
* '''''Nora''' joango zara?'' 'Kamo ćeš ići?'<br />
* '''''Non''' bizi da zure laguna?'' 'Gdje živi tvoj prijatelj?'<br />
* '''''Zenbat etxetan''' bizi izan zara zure bizitzan?'' 'How many houses have you lived in in your life?'<br />
* NOT: *'''''Nora''' bazoaz?'' 'Where are you going?' (because ''ba-'' focuses ''zoaz'', the verb, but ''nora'', the question word, needs to have the focus)<br />
|-<br />
| <br />
The interrogative phrase is often placed first, but as in other sentences, topics may be foregrounded through fronting and so precede the wh-expression; such constructions are fairly common in Basque.<br />
| style="background:#efefef;" |<br />
* '''''Hau''' zer da?'' 'What is ''this''?'<br />
* ''Eta '''zure laguna''' non bizi da?'' 'And your friend, where does she live?'<br />
* '''''Zure bizitzan''' zenbat etxetan bizi izan zara?'' 'In your life how many houses have you lived in?'<br />
|}<br />
--><br />
<br />
== Bibliografija ==<br />
* Agirre Berezibar, J.M. (1991). ''Euskal gramatika deskriptiboa.'' Bilbao: Labayru Ikastegia. (na baskijskom)<br />
* Allières, Jacques (1979). ''Manuel pratique de basque.'' Paris: Picard. (na francuskom)<br />
* Altube, S. (1929/1975). ''Erderismos.'' Bilbao. (na španjolskom)<br />
* Azkue, R.M. (1905/1969). ''Morfología vasca.'' Bilbao: La Gran Enciclopedia Vasca. (na španjolskom)<br />
* Campión, Arturo (1884). ''Gramática de los cuatro dialectos literarios de la lengua euskara.'' Bilbao: La Gran Enciclopedia Vasca. (na španjolskom)<br />
* Goenaga, Patxi (1980). ''Gramatika bideetan'' (drugo izdanje). Donostia: Erein. (na Baskijskom)<br />
* Hualde, José Ignacio & Ortiz de Urbina, Jon, eds. (2003). ''A grammar of Basque.'' Berlin: Mouton de Gruyter, 2003. {{ISBN|3-11-017683-1}}.<br />
* King, Alan R. (1994). ''The Basque language: A practical introduction.'' University of Nevada Press. {{ISBN|0-874-17155-5}}.<br />
* King, Alan R. & Olaizola Elordi, Begotxu (1996). ''Colloquial Basque: A complete language course.'' London and New York: Routledge. {{ISBN|0-415-12109-4}}.<br />
* Lafitte, Pierrre (1944/1979). ''Grammaire basque: navarro-labourdin littéraire.'' Donostia: Elkar. (in French)<br />
* Saltarelli, M. (1988). ''Basque.'' London: Croom Helm.<br />
* Trask, R, Larry (1996). ''The history of Basque.'' London and New York: Routledge. {{ISBN|0-415-13116-2}}.<br />
<br />
== Vanjske poveznice ==<br />
<br />
*[http://www.ehu.es/grammar/ Pregled gramatike baskijskog jezika]{{Eng icon}}<br />
<br />
[[Kategorija:Gramatika]]<br />
[[Kategorija:Jezikoslovlje]]</div>
WikiSysop