https://enciklopedija.cc/index.php?action=history&feed=atom&title=DuraluminijDuraluminij - Povijest promjena2026-07-16T01:38:51ZPovijest promjena ove stranice na wikijuMediaWiki 1.42.3https://enciklopedija.cc/index.php?title=Duraluminij&diff=737662&oldid=prevSuradnik10 u (test) 22:30, 29. ožujak 2026.2026-03-29T22:30:11Z<p></p>
<table style="background-color: #fff; color: #202122;" data-mw="interface">
<col class="diff-marker" />
<col class="diff-content" />
<col class="diff-marker" />
<col class="diff-content" />
<tr class="diff-title" lang="hr">
<td colspan="2" style="background-color: #fff; color: #202122; text-align: center;">←Starija inačica</td>
<td colspan="2" style="background-color: #fff; color: #202122; text-align: center;">Inačica od 29. ožujak 2026. u 22:30</td>
</tr><tr><td colspan="2" class="diff-lineno" id="mw-diff-left-l1">Redak 1:</td>
<td colspan="2" class="diff-lineno">Redak 1:</td></tr>
<tr><td class="diff-marker" data-marker="−"></td><td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #ffe49c; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div><del style="font-weight: bold; text-decoration: none;"><!--'''Duraluminij'''--></del>[[Datoteka:Duraluminiumstruktur_eines_Zeppelin.jpg|thumb|Duraluminijska struktura u cepelinu.]]</div></td><td class="diff-marker" data-marker="+"></td><td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #a3d3ff; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>[[Datoteka:Duraluminiumstruktur_eines_Zeppelin.jpg|thumb|Duraluminijska struktura u cepelinu.]]</div></td></tr>
<tr><td class="diff-marker" data-marker="−"></td><td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #ffe49c; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>'''Duraluminij''' ili '''duralumin''' je [[slitina]] [[aluminij]]a, [[Bakar (element)|bakra]], [[magnezij]]a i [[mangan]]a. </div></td><td class="diff-marker" data-marker="+"></td><td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #a3d3ff; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>'''Duraluminij''' ili '''<ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">[[</ins>duralumin<ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">]]</ins>''' je [[slitina]] [[aluminij]]a, [[Bakar (element)|bakra]], [[magnezij]]a i [[mangan]]a. </div></td></tr>
<tr><td class="diff-marker"></td><td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br></td><td class="diff-marker"></td><td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br></td></tr>
<tr><td class="diff-marker"></td><td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>== Primjena u zrakoplovstvu ==</div></td><td class="diff-marker"></td><td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>== Primjena u zrakoplovstvu ==</div></td></tr>
<tr><td class="diff-marker" data-marker="−"></td><td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #ffe49c; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>Legure aluminija su se kao konstruktivni materijal u [[zrakoplovstvo|zrakoplovstvu]] počele koristiti već krajem [[19. stoljeće|19. stoljeća]] poznate pod imenom [[David Schwarz|Schwarzov]] aluminij. Zbog male čvrstoće čisti aluminij se ne može koristiti pri izradi nosećih elemenata konstrukcije. Zato ga treba legirati, odnosno dodavati razne druge [[metali|metale]] koji će poboljšati mehaničke osobine osnovnog elementa, tj. aluminija. Kao elementi za legiranje uglavnom se dodaju: bakar, [[cink]], [[silicij]], magnezij, [[nikal]], [[krom]], [[željezo]] itd. Najčešći elementi kojima se legira aluminij su bakar i magnezij. Kao čisti element aluminij se može upotrijebiti za <del style="font-weight: bold; text-decoration: none;">cjevovode </del>instrumenata (danas se koriste [[polivinil klorid|polivinil]] crijeva) i razne kapotaže (pokrovi otvora na [[krilo zrakoplova|oplati]] zrakoplova za servisiranje). Poslije termičke obrade konačne osobine legure ne dobivamo odmah već nakon nekoliko dana, u zavisnosti od tipa legure. Čvrstoća na lom raste s vremenom i s temperaturom žarenja („starenje“). Iz duraluminija se mogu izrađivati cijevi, šipke, limovi, trake itd. Čvrstoća na lom poslije „starenja“, u zavisnosti od tipa legure i načina termičke obrade, dostiže veličinu do 50 [[kilopond|kp]]/mm<sup>2</sup>. Po osobinama obradivosti, ove su legure vrlo zahvalan materijal. Mogu se [[ljevaonica|lijevati]], tiskati, kaliti, strojno obrađivati, zavarivati, valjati ili izvlačiti. Upotrebljavaju se za izradu kompletnih [[krilo zrakoplova|ramenjača]], prešanih profila, [[krilo zrakoplova|rebara]], okvira, oplate, cijevi i [[zakovica]].</div></td><td class="diff-marker" data-marker="+"></td><td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #a3d3ff; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>Legure aluminija su se kao konstruktivni materijal u [[zrakoplovstvo|zrakoplovstvu]] počele koristiti već krajem [[19. stoljeće|19. stoljeća]] poznate pod imenom [[David Schwarz|Schwarzov]] <ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">[[Schwarzov </ins>aluminij<ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">|aluminij]]</ins>. Zbog male čvrstoće čisti aluminij se ne može koristiti pri izradi nosećih elemenata konstrukcije. Zato ga treba legirati, odnosno dodavati razne druge [[metali|metale]] koji će poboljšati mehaničke osobine osnovnog elementa, tj. aluminija. Kao elementi za legiranje uglavnom se dodaju: bakar, [[cink]], [[silicij]], magnezij, [[nikal]], [[krom]], [[željezo]] itd. Najčešći elementi kojima se legira aluminij su bakar i magnezij. Kao čisti element aluminij se može upotrijebiti za <ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">[[cjevovod]]e </ins>instrumenata (danas se koriste [[polivinil klorid|polivinil]] crijeva) i razne kapotaže (pokrovi otvora na [[krilo zrakoplova|oplati]] zrakoplova za servisiranje). Poslije termičke obrade konačne osobine legure ne dobivamo odmah već nakon nekoliko dana, u zavisnosti od tipa legure. Čvrstoća na lom raste s vremenom i s temperaturom žarenja („starenje“). Iz duraluminija se mogu izrađivati cijevi, šipke, limovi, trake itd. Čvrstoća na lom poslije „starenja“, u zavisnosti od tipa legure i načina termičke obrade, dostiže veličinu do 50 [[kilopond|kp]]/mm<sup>2</sup>. Po osobinama obradivosti, ove su legure vrlo zahvalan materijal. Mogu se [[ljevaonica|lijevati]], tiskati, kaliti, strojno obrađivati, zavarivati, valjati ili izvlačiti. Upotrebljavaju se za izradu kompletnih [[krilo zrakoplova|ramenjača]], prešanih profila, [[krilo zrakoplova|rebara]], okvira, oplate, cijevi i [[zakovica]].</div></td></tr>
<tr><td class="diff-marker"></td><td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br></td><td class="diff-marker"></td><td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br></td></tr>
<tr><td class="diff-marker"></td><td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>== Literatura ==</div></td><td class="diff-marker"></td><td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>== Literatura ==</div></td></tr>
<tr><td colspan="2" class="diff-lineno" id="mw-diff-left-l11">Redak 11:</td>
<td colspan="2" class="diff-lineno">Redak 11:</td></tr>
<tr><td class="diff-marker"></td><td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>[[Kategorija:Zrakoplovstvo]]</div></td><td class="diff-marker"></td><td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>[[Kategorija:Zrakoplovstvo]]</div></td></tr>
<tr><td class="diff-marker"></td><td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>[[Kategorija:Magnezij]]</div></td><td class="diff-marker"></td><td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>[[Kategorija:Magnezij]]</div></td></tr>
<tr><td class="diff-marker" data-marker="−"></td><td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #ffe49c; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div><del style="font-weight: bold; text-decoration: none;"></del></div></td><td colspan="2" class="diff-side-added"></td></tr>
<tr><td class="diff-marker" data-marker="−"></td><td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #ffe49c; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div><del style="font-weight: bold; text-decoration: none;">[[fr:Alliages d'aluminium pour corroyage#Série 2000 (aluminium cuivre)]]</del></div></td><td colspan="2" class="diff-side-added"></td></tr>
</table>Suradnik10https://enciklopedija.cc/index.php?title=Duraluminij&diff=41301&oldid=prevWikiSysop: Bot: Automatski unos stranica2021-08-20T10:49:02Z<p>Bot: Automatski unos stranica</p>
<p><b>Nova stranica</b></p><div><!--'''Duraluminij'''-->[[Datoteka:Duraluminiumstruktur_eines_Zeppelin.jpg|thumb|Duraluminijska struktura u cepelinu.]]<br />
'''Duraluminij''' ili '''duralumin''' je [[slitina]] [[aluminij]]a, [[Bakar (element)|bakra]], [[magnezij]]a i [[mangan]]a. <br />
<br />
== Primjena u zrakoplovstvu ==<br />
Legure aluminija su se kao konstruktivni materijal u [[zrakoplovstvo|zrakoplovstvu]] počele koristiti već krajem [[19. stoljeće|19. stoljeća]] poznate pod imenom [[David Schwarz|Schwarzov]] aluminij. Zbog male čvrstoće čisti aluminij se ne može koristiti pri izradi nosećih elemenata konstrukcije. Zato ga treba legirati, odnosno dodavati razne druge [[metali|metale]] koji će poboljšati mehaničke osobine osnovnog elementa, tj. aluminija. Kao elementi za legiranje uglavnom se dodaju: bakar, [[cink]], [[silicij]], magnezij, [[nikal]], [[krom]], [[željezo]] itd. Najčešći elementi kojima se legira aluminij su bakar i magnezij. Kao čisti element aluminij se može upotrijebiti za cjevovode instrumenata (danas se koriste [[polivinil klorid|polivinil]] crijeva) i razne kapotaže (pokrovi otvora na [[krilo zrakoplova|oplati]] zrakoplova za servisiranje). Poslije termičke obrade konačne osobine legure ne dobivamo odmah već nakon nekoliko dana, u zavisnosti od tipa legure. Čvrstoća na lom raste s vremenom i s temperaturom žarenja („starenje“). Iz duraluminija se mogu izrađivati cijevi, šipke, limovi, trake itd. Čvrstoća na lom poslije „starenja“, u zavisnosti od tipa legure i načina termičke obrade, dostiže veličinu do 50 [[kilopond|kp]]/mm<sup>2</sup>. Po osobinama obradivosti, ove su legure vrlo zahvalan materijal. Mogu se [[ljevaonica|lijevati]], tiskati, kaliti, strojno obrađivati, zavarivati, valjati ili izvlačiti. Upotrebljavaju se za izradu kompletnih [[krilo zrakoplova|ramenjača]], prešanih profila, [[krilo zrakoplova|rebara]], okvira, oplate, cijevi i [[zakovica]].<br />
<br />
== Literatura ==<br />
*[http://enciklopedija.lzmk.hr/clanak.aspx?id=8926 Leksikografski zavod Miroslav Krleža, iz Hrvatskog obiteljskog leksikona, izdanje 2005.]<br />
<br />
[[Kategorija:Slitine]]<br />
[[Kategorija:Zrakoplovstvo]]<br />
[[Kategorija:Magnezij]]<br />
<br />
[[fr:Alliages d'aluminium pour corroyage#Série 2000 (aluminium cuivre)]]</div>WikiSysop